Nedostatak radne snage u određenim granama sve više se povećava, što će uzrokovati probleme u proizvodnji i drugim delatnostima. Trend manjka radne snage postoji već godinama i ima tendenciju ubrzavanja, a to se ne može promeniti čak ni sa velikim povećanjem zarada.
Najveći problem nedostatka radne snage u sektorima koji su radno najintenzivniji, ali i u sektoru visokih tehnologija. Na nedostatak radnika žale se i u trgovinama, turizmu i ugostiteljstvu, pa je tako sve manje i prodavaca, mesara, pekara, konobara, kuvara, sobarica i recepcionera.
Već je poznato da nema ni vozača kamiona i autobusa, a takođe, za poslove kontrolora na tehničkom pregledu vozila deficitarni su kontrolori srednje automehaničarske i saobraćajne stručne spreme. Manjak je i tehničara, radnika u hemijskoj industriji, zanatlija, naročito stolari, bravari, alatničari, obućari, automehaničari, autolimari, farbari, vodoinstalateri, zatim u drvnoj i instriji nameštaja.
Zbog nedostatka radne snage u pojedinim oblastima u Srbiji, sve više stranaca posao nalazi na našem tržištu. Samo u 2021. godini Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) izdala je oko 23.000 dozvola za rad, što je gotovo udvostručeno u odnosu na prethodnu, kada je prema zvaničnim podacima registrovano 12.300 stranih radnika u Srbiji.
Prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, strani državljani moraju dobiti boravišnu dozvolu od MUP-a, a onda i radnu dozvolu koju izdaje NSZ, a koju za njih pribavlja poslodavac koji ih angažuje. Ukoliko stranac dolazi iz zemalja koje nisu članice EU, odnosno koje ne potpadaju pod Šengen zonu, najverovatnije će pre regulisanja privremenog boravka i radne dozvole u Republici Srbiji biti potrebna tzv. „D viza“ – viza za duži boravak.
Takozvana Viza D (viza za duži boravak) omogućava strancima da borave i rade u Srbiji u periodu od 90 do 180 dana, s tim da se u skladu sa procedurama može raditi i produženje. Kada steknu ove uslove za zapošljavanje ili samozapošljavanje oni stiču i ista prava i obaveze kao i domaći radnici, odnosno na njih se onda primenjuje Zakon o radu. Kada su u pitanju sezonski poslovi, poslodavac može da angažuje sezonske radnike najviše 180 dana u toku kalendarske godine, računajući kalendarske dane od prve prijave sezonskih radnika putem Portala Poreske uprave do poslednje odjave sezonskih radnika sa tog portala, pri čemu se dani u kojima nije bilo angažovanja sezonskih radnika ne broje.
Istog sezonskog radnika poslodavac može da angažuje najviše 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Prilikom zapošljavanja stranaca važno da se poštuje Zakon o radu, da situaciju na terenu kontroliše inspekcija rada, kao i da ne sme da se dozvoli da strani radnik nema adekvatne uslove rada i smeštaja, i još manje da nema slobodu kretanja, odnosno da im se oduzme pasoš.
Serbian 
English